1. Повреда обавеза из уговора о раду од стране радника

Члан 97.
Радник је дужан да се на раду придржава обавеза прописаних законом, колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, и да своје радне обавезе извршава на начин којим неће онемогућавати или ометати друге раднике у извршавању њихових радних обавеза.
За повреду радних обавеза радник је одговоран послодавцу, а ако је повредом радних обавеза причињена материјална штета послодавцу или трећим лицима, или је учињено кривично дјело или прекршај, радник је одговоран материјално, односно кривично и прекршајно.

Члан 98.
Тежом повредом радних обавеза сматра се такво понашање радника на раду или у вези са радом којим се наноси озбиљна штета интересима послодавца, као и понашање радника из кога се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца не би био могућ.
У складу са ставом 1. овог члана, тежом повредом радних обавеза, због којих послодавац може да једнострано раскине уговор о раду са радником, сматрају се:
1. одбијање радника да извршава своје радне обавезе одређене уговором о раду,
2. крађа, намјерно уништење, оштећење или незаконито располагање средствима послодавца, као и наношење штете трећим лицима коју је послодавац дужан накнадити,
3. злоупотреба положаја, са материјалним или другим штетним последицама по послодавца,
4. одавање пословне или службене тајне,
5. намјерно онемогућавање или ометање других радника да извршавају своје радне обавезе, чиме се ремети процес рада код послодавца,
6. насилничко понашање према послодавцу, другим радницима и трећим лицима за вријеме рада,
7. коришћење алкохолних пића или дрога за вријеме радног времена,
8. неоправдан изостанак с посла у трајању од три дана у календарској години,
9. давање нетачних података и доказа о чињеницама битним за закључивање уговора о раду,
10.насиље на основу пола, дискриминација, узнемиравање и  сексуално узнемиравање  радника и мобинга,
11.свако друго понашање радника којим се наноси штета интересима послодавца или из кога се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца не би био могућ.
Ако радник учини пропуст у раду или у вези са радом који се не сматра тежом повредом радних обавеза у смислу става 1. овог члана, послодавац ће га писмено упозорити на такво понашање, па уколико радник, и поред тог упозорења, понови исти или други пропуст, такво поновљено понашање сматраће се тежом повредом радних обавеза због које послодавац може отказати уговор о раду.

Члан 99.
Колективним уговором и правилником о раду ближе се уређује покретање, вођење и застарјелост поступка за утрђивање повреде радних обавеза и друга питања од значаја за заштиту радне дисциплине.
Ако колективним уговором и правилником о раду није другачије одређено, о отказивању уговора о раду због теже повреде радних обавеза одлучује пословодни орган послодавца (директор) на приједлог непосредног руководиоца радника или непосредно.

2. Накнада материјалне штете

Члан 100.
Радник који на раду или у вези са радом намјерно или из крајње непажње причини материјалну штету послодавцу, дужан је да ту штету накнади.
Ако штету проузрокује више радника, сваки од њих одговара за дио штете коју је проузроковао, а ако се не може утврдити дио штете коју је проузроковао сваки поједини радник, сматра се да су сви подједнако одговорни и штету накнађују у једнаким дијеловима.
Ако је више радника проузроковало штету кривичним дјелом, за штету одговарају солидарно.

Члан 101.
Ако се не може утврдити тачан износ накнаде штете, или ако би утврђивање њене висине проузроковало несразмјерне трошкове, колективним уговором и правилником о раду може се предвидјети да се висина накнаде штете утврђује у паушалном износу, као и да се уреди начин и поступак паушалног утврђивања накнаде штете, одреди орган који ту накнаду утврђује и друга питања у вези са утврђивањем накнаде штете у паушалном износу.
Уколико је проузрокована штета знатно већа од утврђеног паушалног износа накнаде штете, послодавац може захтјевати накнаду у висини пуног износа проузроковане штете.

Члан 102.
За штету коју радник на раду или у вези са радом причини трећем лицу, радник и послодавац одговарају солидарно.
Послодавац који је, у складу са ставом 1. овог члана, накнадио штету трећем лицу, има право да захтјева да му радник накнади исплаћени износ.

Члан 103.
Колективним уговором и правилником о раду могу се предвидјети услови и случајеви у којима се радник може ослободити од обавезе да накнади причињену штету.

Члан 104.
Радник има право на накнаду штете од послодавца коју претрпи на раду или у вези са радом, осим ако је штета настала због његове кривице или непажње.

Члан 105.
Ако се између послодавца и радника не постигне сагласност о висини и начину  накнаде штете, оштећена страна своје право на накнаду штете остварује путем надлежног суда, у складу са законом.

Члан 106.
На питања накнаде штете причињене на раду или у вези са радом која нису посебно уређена овим законом, примјењују се прописи о облигационим односима.